Selozija đira

Vo je život ili ti ga C'est la vie,
Ali vi niste nego smo iz Sela mi,
Vodizze, Vodice ili Arausa,
Pij vode, diši ariju, ne zatvaraj usta,
Mete plaćaj turu, dan ti vrv nasri pitara
Nemoj plaćat kurvu, boje plati likara,
Mater ti karan ka meta moga Barca,
E pa, jebenti boga jarca,
Rima te na rimi trisne da se ne napiješ,
Ko se dima ne nadimi, ti se vatre ne nagrije,
Vode se sjema sije, u jutra izvire,
Nema u moru mire, a ni u jubavi vire,
Zdrav bolesnomu ne viruje, a ni sit gladnomu,
Boje se drogirati nego sidit na ladnomu,
Vidin samo nju ka bunar vodu doli,
Sila boga ne moli, a bog silu ne voli,
Vata me proliv mete, proliv metac
Jer komu je bog otac, lako mu biti svetac,
Popušiti metar, pa spati ka ako učiš,
Ajme ako govoriš, ajme ako mučiš,
Ma ajme ako se kurčiš, a u Selu ne moš nabavit
Kesu grassa mi, kako ćeš bebu naranit,
Jasan mi je stav da oću zdravu čer ja branit,
Jer dok se lipa napravi, gruba posal napravi,
Sveta Kate kokošica, misec dan je do božića,
Ali sveta Luca prije bija dan je poklončića,
Selo je prolića cvit, a lišje sridinon lita,
Ka su vešte kraće i ka more bonacon procvita,
Vode u sjaju, lipo si mi u misecu Maju,
Na balunu momci, a divojke cviće zalivaju,
Moje Vodice su Selo umijato,
Naši su momci srebro, a divojke zlato,
Rakijice rako, ja te volin jako,
A ti mene u jarak polako,

I' ću, i' ću ka popijen oti' ću,
A pi' ću, pi' ću dok je u potiću
Viču, jubi dragu, ne žali je mladu,
Ka ju ni njeni ne žalu na radu,
Kažu, jubi dragu, zasiti se lica,
Dica, vi niste za sto godinica,
Oj Vodice, garofula kito,
Fala šta si mi misto ugodno i lipo,
Mrliš bora ti po Selu korak širi,
Nemirnu mi dušu u trenu, oma smiri,
Niče svaki vrtal i mrlišno cviće,
Biće da se divojke sa njima diče,
Uliće modro more u škrape i vale,
Valovi i kale ti lipotu okovale,
Mali oko male je ka su u Selu poklade,
Pokra te Jovan, na život meći oklade,
Poklade, poklade, izila ti novce rđa,
Bogat je pokra te ka ti nemaš milosrđa,
Poklad teče ulicon, veza njega udicon,
Muška kapa na njemu klipa klapa guzicon,
Poklad teče niz rudinu, prispi babi na slaninu,
Al' ga baba ne poznaje, pa očima namignu,
Didu dan da puši, neće, babi pere uši,
Novac nema, baba britvu sprema, u kurac ih pušti,
Gušti su nan kruva i krpejov, ne buva,
Zato naša teta gluva neće da maništre kuva,
Od uva do uva iđu rugalice, prodivke
O dičini i o starin s ponistre ka prodike,
Ko čigovi perac podiže uz dizalice,
Vode to svaki dan Vodiške su smijalice,
Pijan lice pripoznan da se ne bi potuka,
A teško li je faliti pijanog s dva klobuka,
Vežiji u lance meta, ispaštati u centar,
Nosi ga na užance di je šaša i pulenta,
Stih uz meta živi vajk, pa i ka umren,
Selo Bronx nek piše na grobu ka me se turne,
Pa eto zbogon ure i sunčane sekunde,
Zbogon sunce i u Sunčanon runde,
Zbogon majko, zbogon pape i brate,
Zbogon arijo, zbogon i asfalte,
Zbogon volti, ulice i slari
Šta su Vodiški didovi isklesali,
Zbogon bunari sa kamenin krunama,
Zbogon vodo iz njih šta počivaš u nama,
Zbogon poje, zbogon sinje more,
Zbogon Vodice jedino misto moje

- Lik o rič'